– Удаћу се само за Ивана. А ако ми неког другог младожењу доведеш, на њега ћу наше псе чуваре напујдати!
Прек и самовољан је био цар, али ту ништа није могао. Дуго је затезао, а затим је одлучио – нека буде шта буде. Прославили су свадбу. Читаво царство се три дана веселило.
Сада Иван више није живео иза пећи него у царским одајама. Нико га више није звао будалицом Иваном, већ само са пуно поштовања, по имену и имену по оцу – Иван Тимофејевич.
III. Бајка о чудотворном мачу
Живео је Иван, није туговао. У почетку је имао мало посла. А затим види цар да Иван и није баш таква будала. Просто веома необразован. Послао тада Агатон свога зета да се школује. Иван се показао веома способним за учење. Брзо је читање и писање савладао, књиге је почео да чита. У разним наукама је напредовао, а у математици и навигацији је имао нарочите успехе. Научио је бродовима да управља, пут на мору помоћу звезда да налази. А још је и лов заволео. Увек, кад би имао слободног времена, у шуму би трчао да звер улови.
Сви су Иваном веома задовољни билли. Постао је паметан, образован. Никад никоме нажао није чинио. Људи су га заволели. Сад су га почели називати Иваном Царевићем.
Пошао једном Иван Царевић у лов. Дао се у потеру за јеленом, и залутао. Већ је пало вече, а он и даље по шуми на коњу лута. Хтео је да према звездама пут нађе, али су небо облаци прекрили. Покушао је да свог чаробног коња позове, али Златибор није чуо његов глас из шумског честара. Морао је у шуми заноћити. А ноћу му се коњ изненада од нечега уплашио, са веза се откинуо и побегао. Иван се сасвим онерасположио.
Дође јутро и он крене полако насумице. Мисли: ”Можда ћу наћи неку стазу или човека срести”. И одједном види – усред шуме стоји кућица. А до ње ни стазе ни богазе нема. Приђе Иван кучици, навири на прозор и обамре. Седи за столом огроман медвед. И чај из самовара пије!
Уплаши се Иван, хтеде да побегне, али га медвед примети, стиже га, ухвати и у кућицу увуче. Посади он Ивана на клупу и поче људском гласом:
– Не бој се мене, путниче, него боље испричај ко си ти и како си у ову непроходну шуму доспео?
Зачуди се томе Иван, али исприча како је доспео у шуму. А медвед се госту радује, сипа му чај, малинама и шумским медом чашћава. Што Иван више медведа гледа, то се више чуди. Рекло би се – медвед, а понаша се као човек. А кад заврши своју причу, упита: