Суседни цар се звао Вартоломеј. У његовом царству био је само један град. Али је ипак у том граду жагорила огромна пијаца где су људи из разних земаља долазили да тргују. Велику добит је она доносила. Богатио се цар Вартоломеј.
Другог суседа су прозвали краљ Краб. Био је он мали и дебељуцкаст. Али су зато Крабове руке биле дуге, налик на кљешта рака. И као прави краб трудио се да што више блага својим кљештима приграби и у свој дворац одвуче. Ударио је становницима страшно високе порезе и тешке намете. Сиромашно се живело у његовој земљи.
Трећи сусед био је краљ Мечиар. Он је веома волео оружје. На свим зидовима краљевог дворца висило је грдно мноштво мачева и копаља. Подизао је он свуда замкове и тврђаве. Мечиар је био огромног раста, дивовске снаге и маштао је да све суседе покори. Зато је скупљао силну војску. Под своју заставу је сазивао витезове са свих страна. Само то је дуг и тежак посао, тако да он ни до дан-данас никога није напао.
Море је у тим крајевима лети било топло и пријазно, дечица су волела да се у њуму купају, рибу да лове. Али су зато зими налетале страшне буре, бродове су потапале.
Лопова и разбојника од памтивека у Приморском Царству није било. Људи нису закључавали врата, увек су се гостима радовали.
Имао је цар кћер, а друге деце није имао. Док је била мала, сви су је звали Аљонушка, а кад је порасла, у такву неописиву лепотицу се расцветала да су је почели звати Јелена Прекрасна. Све би било у реду да је била послушна. Да шије и кува није волела, волела је да на коњу по пољима јури, на броду по мору да плови. Но главни проблем је био у томе што Агатон никако није могао да је уда. Ни са једним прекоморским принцем није се слагала. Многи су долазили да је просе, само их је све одбила. Ниједан јој није добар: један је глуп, други шкрт, трећи слабе телесне грађе, четврти бродом по мору пловити не може. Отац цар је сасвим пао у очај. Најзад је дигао руке и рекао: ”Сама себи тражи мужа. Кога нађеш, нек ти и буде”.
II. Будалица Иванушка и чаробни коњ
Живео у Приморском Царству сељак. Жито је гајио и на пријаци продавао. Није био богат, али није никад и оскудевао. Имао је три сина, двојица су била паметна, а трећи, најмлађи, будала, па су га сви звали – будалица Иванушка. Свима се свиђало што је он будала. Старија браћа нису хтела наследство са њим да деле, јер будали може ништа да се и не да. Њихове жене су га користиле да их слуша и да ради све што му нареде. Мајка је поступала са њим као са малим дететом. Те је Иван тако иза пећи седео, пепео пресипао.